HFDS - High Frequency Deep Sclerotomy

oftalmologija-operacije-HFDS

 

Visoko frekventna duboka sklerotomija

 

Visoko frekventna duboka sklerotomija (ab interno) je moderna hirurška metoda izbora za lečenje glaukoma otvorenog ugla, čije su glavne karakteristike i prednosti inovativnost i minimalna invazivnost. Intervencija je lako primenljiva i praktično bezbolna, a izvodi se u lokalnoj anesteziji kapima.

 

Intervencijom se postiže značajno smanjenje intraokularnog pritiska /IOP/ kod glaukoma otvorenog ugla. Koristeći energiju bipolarne visoke radio-frekvencije, formira se šest tačaka duboke sklerotomije koje značajno smanjuju otpor oticanju očne vodice iz prednje očne komore. Otvori sklerotomije prolaze kroz trabekulum u Schlemm-ov kanal i ulaze do 1mm u skleralno tkivo gde se završavaju. Prilikom izvođenja metode, koristi se sonda sa specijalno formiranim vrhom od platine.

 

Pozicioniranje vrha sonde se postiže vizuelnim navođenjem putem operacionog mikroskopa i kontaktnog Goldmann-ovog 'triple mirror' sočiva, sa ciljem vizuelizacije iridokornelnog ugla. Ciljana zona za aplikaciju tačaka duboke sklerotomije se primarno nalazi u nazalnom delu iridokornelnog ugla, suprotno od temporalne kornealne incizije koja predstavlja mesto ulaska sonde u oko.

Intervencija se uspešno može kombinovati i sa hirurgijom katarakte ( fakoemulzifikacija), nakon pozicioniranja intraokularnog sočiva i suženja zenice, na kraju intervencije.

 

Takođe, HFDS se lako može primeniti i kao pojedinačna procedura. Intervencija se izvodi u lokanoj anesteziji kapima, praktično je bezbolnog karaktera, vrši se uz primenu najmodernijih viskoelastičnih supstanci i sonde vrhunskog kvaliteta. Zahvat je naročito pogodan za pacijente jer se vrši poliklinički, u sklopu jednodnevne hirurgije. Po pravilu, jedna intervencija resave problem postojanja povišenog intraokularnog pritiska. U retkim slučajevima kada šest otvora duboke sklerotomije nisu dovoljni za regulaciju očnog pritiska, intrevencija se može ponoviti.

 

Neke od prednosti HFDS intervencije su i kratko vreme trajanja zahvata, uspešnost kod dominantne većine pacijenata, trenutna efikasnost i dugotrajan efekat sniženja intraokularnog pritiska, kao i vrlo retke komplikacije. Rezultati su trenutni a očni pritisak najčešće nastavlja da se smanjuje tokom sledećih šest meseci.

 

Evropske desetogodišnje studije praćenja dugotrajne kontrole očnog pritiska nakon primene ove metode pokazuju da se u ogromnoj većini slučajeva, oko 80%, postiže stabilizacija i normalizacija očnog pritiska, bez dodatne antiglaukomatozne terapije kapima ili drugom terapijom.

 

Budućnost oflatlmologije je u minimalno invazivnoj hirurgiji, bilo da se radi o glaukomu, katarakti ili retinalnoj hirurgiji, mali hirurški rez smanjuje vremenski period rehabilitacije i unapređuje priliku za ispunjenje pacijentovih želja i očekivanja.

 

Iskustvo hirurškog tima Specijalna bolnice Milmedic, predvođene Prof.Dr Miroslavom Vukosavljevićem, sigurna je garancija uspešnosti ove metode.